Vežbanje je važno u prevenciji mnogih bolesti
Vežbanje se u mnogome smatra presudnim u smanjenju rizika od mnogih bolesti
Novo istraživanje otkrilo je da bi mladi ljudi trebalo da vežbaju više od preporučenog.
Trenutne smernice i preporuke koje se daju odraslima su dva i po sata kardio treninga nedeljno, umerenim intenzitetom. Međutim, nova američka studija pokazuje da to nije dovoljno da bi se odrasli zaštitili od visokog krvnog pritiska ili hipertenzije kasnije u životu.
Visok krvni pritisak je faktor rizika za moždani udar, dijabetes, bolesti bubrega i kardiovaskularne bolesti. U Srbiji godišnje od kardiovaskularnih bolesi život izgubi više od 50.000 ljudi. U Australiji svaka četvrta smrt izazvana je ovom bolešću.
Studija
Istraživači su pratili 5000 odraslih tokom 30 godina. Bili su podeljeni u četiri grupe: muškarci i žene crne rase i muškarci i žene bele rase.
Učesnike su povremeno pitali o njihovim navikama vežbanja, istoriji bolesti i da li su pušili ili se drogirali u prošlosti. Pored toga, izmeren im je krvni pritisak, težina i nivo holesterola.
Rezultati
Rezultati su pokazali da je fizička aktivnost svih grupa vremenom opadala.
Grupa crnce rase je bila najaktivnija u ranom zrelom periodu života, ali su do 60. godine bili samo na minimalnom nivou vežbanja koje je preporučilo američko Ministarstvo zdravlja i socijalne službe. Beli muškarci su zabeležili pad vežbanja u 20-ima i 30-ima, stabilizujući se oko 40-te godine. Slično tome, bele žene su beležile padove do svojih 30-ih i ostajući konstantni do 60-te godine.
Žene crne rase su najmanje vežbale tokom perioda studiranja i zabeležile su najveći pad.
“Gotovo polovina naših učesnika u ranoj zreloj dobi imala je neoptimalne nivoe fizičke aktivnosti, što je bilo značajno povezano sa pojavom hipertenzije i ukazuje na to da moramo podići minimalni standard za fizičku aktivnost“, rekao je autor dr Jason Nagata. „Ovo bi moglo biti naročito slučaj nakon srednje škole kada se mogućnosti za fizičke aktivnosti smanjuju i kada mladi prelaze na fakultet, kada se zapošljavaju,postaju roditelji i kada slobodno vreme postaje ograničeno.“
Stope hipertenzije obično odražavaju pad fizičke aktivnosti. Ovo je navelo istraživače da preporuče veće nivoe vežbanja od prethodno preporučenih.
Dobre vesti? Procenat učesnika (17,9) je tokom ranog zrelog doba vežbalo najmanje pet sati nedeljno – duplo više od preporučenog minimuma. Istraživači su otkrili da je ovaj nivo fizičke aktivnosti smanjio verovatnoću razvoja hipertenzije za 18 procenata. A za one koji su održavali taj nivo vežbanja do 60. godine, verovatnoća je još više opala.
“Rezultati nasumično kontrolisanih ispitivanja i opservacionih studija pokazali su da vežbanje snižava krvni pritisak, sugerišući da bi moglo biti važno da se usredsredite na vežbanje kao način za snižavanje krvnog pritiska kod svih odraslih kada se približavaju srednjim godinama“, rekla je autorka dr Kirsten Bibbins-Domingo.
“Tinejdžeri i oni u ranim dvadesetim godinama mogu biti fizički aktivni, ali ovi obrasci se menjaju sa godinama. Naša studija sugeriše da održavanje fizičke aktivnosti tokom mlađeg zrelog doba – na višim nivoima od prethodno preporučenih – može biti posebno važno. “
Rezultati studije objavljeni su u časopisu American Journal of Preventive Medicine.
Reference
Nagata, J.M. et al. (2021.) Physical Activity and Hypertension From Young Adulthood to Middle Age. American Journal of Preventive Medicine. Objavljen 15. aprila 2021.
DOI: https://doi.org/10.1016/j.amepre.2020.12.018